Home

БОЖИЋНА ПОСЛАНИЦА (2020) Свему свештенству, свештеномонаштву и благоверном народу Богомспасаване нам Митрополије аустралијско-новозеландске
 
Мир Божји - Христос се Роди!
 
Драга ми у Богомладенцу Христу духовна децо по благодати Епископства, 
 
Сабрани о празнику Рођења Христовог широм наше богомспасаване Српске Православне Митрополије аустралијско-новозеландске, као верна деца Светога Саве, узносимо благодарност Богу за Његову неизмерну љубав и милост, за Његово дуготрпљење и снисхођење, кличући заједно са анђелима и пастирима – „слава Богу на висини и на земљи мир међу људима добра воља!“ (Лк. 2, 14).
 
Захваљујући свагда за све Богу и Оцу у Име Господа нашега Исуса Христа, по речима Светог апостола Павла (Еф. 5, 20), благодарни смо Богу што нас није препустио странпутицама којима пођосмо, што нас не предаде пакленоме мраку у који зађосмо, него као добри Отац бринући се о Својој заблуделој деци, посла Сина Свога Јединородног да нам обасја наше путеве, да нас поведе заправо, јединим истинским Путем који води у живот.  
 
Благодаримо Богу витлејемском, Богу који нам се даје као насушни Хлеб са Неба; Богу који нам је путем Божића изнова открио наш изгубљени лик и људско достојанство. 
 
Благодаримо Богу и на томе што у овом смутном времену када се путем страха и панике покушава човеков живот свести искључиво на биолошку „животињски-инстиктивну“ категорију, да се све бесмртно и непролазно истисне из његовог живота и постојања, из његове свести и самосвести, ми изнова Празником Божића себе откривамо као бића бесмртна, непролазна, као бића која су у основи својој Богочовечна.
 
Радост и свесмисао Божића, чини нам се, никада није била потребнија човечанству него данас. Човечанству које је изгубило осећај свога царског достојанства, искре вечности коју носи у себи. Обремењеном, дезоријентисаном, преплашеном и збуњеном човечанству ништа није потребније него благовест Божића.
 
А благовест Божића јесте да се Небо савило и спустило земљи (Пс. 18,9), да нисмо сами у овоме свету, већ да је са нама Бог! (Мт. 1,23; Ис. 7,14) То треба да буде највећа радост и утеха свима нама који живимо на земљи. Да је и у време тренутне пандемије и других наших страдања и стратишта, Бог увек са нама, са-распет са нама, на Свом свепобедоносном Крсту; пружајући нам Своју благодатну пордшку, утеху и крсто-васкрсну снагу и силу. Због овога Свети апостол Павле соколећи нас кроз векове кличе: „ако је Бог са нама, ко ће против нас?“ (Рим. 8, 31). 
 
Ова истина, браћо и сестре, треба да буде наша благовест данашњем обремењеном свету и друштву. 
 
У метежу овога живота, пратећи медијски збивања око нас, особито проводећи много времена на друштвеним мрежама, губимо драгоцено време које нам је Бог одредио за молитву и дубинску анализу нашег живота, где стојимо као Хришћани наспрам Светог Јеванђеља. Време је браћо и сестре за усрдну молитву, за сузе покајничке и веру која кроз љубав дела. Човек који није себе испунио Богом, који не живи духовним животом, лако се испуњава тугом, бригом и безнађем. Такав човек по правилу посматра свој живот хоризонтално, само кроз призму земље. Заправо, догма ковидовог новокомпонованог типа човека, јесте да нема Богочовека. Бог је враћен својим благодатним нетварним енергијама у сфере трансцендентног, а човек у сфере пролазног. 
 
Због овога, позвани смо као Православни Хришћани да будемо духовно будни, јер прастаро искушење хуманизма - свођење Богочовека и богочовечности на огољеног човека, разоваплоћење свега богочовечног у нама, у нашим храмовима, у нашем Светотајинском животу, јесте искушење на које упозорава Свети Јован Богослов (1 Јн. 4, 2-3), а које нас непрестано вреба. Врло је лако да човек неприметно кроз разне смицалице и саблазни, укључујући оне које се представљају као брижне и хумане, пренесе своју веру са бесмртног Богочовека на пролазног човека.   
 
Носећи данас наше освећене Бадњаке кућама својим, унесимо са њима и сву радост и утеху коју нам Божић доноси. Поделимо је са нашим укућанима, комшијама, и целим светом.
 
Будимо апостоли ове радости, ове благовести међу људима, да је Бог постао човек да би ми постали Њиме богови по благодати.
 
Молитвено се сећамо и овога Божића наше браће и сестара на распетом Косову и Метохији, као и наше браће и сестара који су недавно пострадали од земљотреса у Петрињу, Сиску и Глини. Нека Господ подари свима потребну утеху и снагу, а нама дарежљиво срце да их се сетимо и подржимо испуњавајући Јеванђелску заповест о љубави према ближњима.
 
Сетимо се у молитвама и нашег блаженопочившег Свјатјејшег Патријарха Српског Иринеја, Митрополита Амфилохија, Епископа Милутина, и свих наших упокојених који се у овој години преселише у вечност Христову. Нека им Господ подари Своја Рајска Насеља!
 
Будимо сложни браћо и сестре, достојни својих славних предака!
 
Живимо утехом, вером и надом коју нам Божић доноси!
 
Будући одвојен од вас телесно због затворених граница, знајте да сам увек са вама у мислима и молитвама. 
 
Поздрављам све вас, своју духовну децу широм Аустралије и Новог Зеланда из седишта наше Светосавске Митрополије у Кабрамати – Сиднеју, поздравом мира, љубави, радости и свесмисла:
 
МИР БОЖИЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ!
 
+ С И Л У А Н
Епископ аустралијско-новозеландски
Ваша Преосвештенства,
 
Дозволите, да у име Светосавске нам цркве са Петог континента изразим најдубље саучешће благочестивом епископату, свештенству, монаштву и верном народу, поводом блаженог покоја Свјатјејшег Патријарха српског Иринеја.
 
Уснуо је у Господу велики јерарх Цркве Христове и трудбеник на Њиви Господњој који је провео скоро пет деценија у архијерејској служби и целу деценију као Патријарх, дајући нам пример како да крст свој носимо у смирењу.
 
Упокојио се онај који нас је све држао у срцу своме и носио све ране рода нашег, па и нас на најудаљенијем олтару Светога Саве, увек спреман да нас предводи, подучава и усмерава ка правом јеванђелском путу, нарочито у ово веома бурно време.
 
Његове речи, приликом посете нашем континенту 2016. године, да се не делимо као народ, већ да се сабирамо као деца Светога Саве, живећи у љубави, миру и слози, оставиле су свој неизбрисиви печат и траг на срцима свих нас, мотивишући нас да на тај начин представљамо своју земљу и свој народ у овој мултикултуралној држави.
 
После блаженог уснућа Епископа Милутина и Митрополита Амфилохија, Српска Православна Црква је осиромашила за још једног великог витеза вере Христове, али уједно добисмо још једног молитвеника пред Господом. 
 
Благодарни смо Господу за дело и службу нашег Патријарха и вољеног оца.
 
Царство му Небеско!
 
 
Са вама у молитви и мислима, саосећајући,
+ С И Л У А Н
Епископ аустралијско-новозеландски
БОЖИЋНА ПОСЛАНИЦА (2020)СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
СВОЈОЈ ДУХОВНОЈ ДЕЦИ
О БОЖИЋУ 2020. ГОДИНЕ
 
СВЕТИ АРХИЈЕРЕЈСКИ СИНОД 

 
СА СВИМ АРХИЈЕРЕЈИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ - СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И СВИМА СИНОВИМА И КЋЕРИМА НАШЕ СВЕТЕ ЦРКВЕ: БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР ОД БОГА ОЦА, И ГОСПОДА НАШЕГ ИСУСА ХРИСТА, И ДУХА СВЕТОГА, УЗ НАЈРАДОСНИЈИ БОЖИЋНИ ПОЗДРАВ:
 
МИР БОЖЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ!
 
Христос се рађа – прослављајте Га!
Христос с неба – сусрећите Га!
Христос на земљи – узвисите се!
Певај Господу, сва земљо!
Овим речима почео је своју божићну беседу свети Григорије Богослов и њих, од тада, већ шеснаест векова, певамо на нашем богослужењу. Певај Господу, сва земљо, јер се испунила радост коју су вековима наговештавали старозаветни пророци (Ис 2, 2-3; 9, 6; Јер 23, 5-6; Јез 34, 23; Мих 5, 2) и праведници (1Мој 12, 3; 1Мој 18, 15). Најтежи задатак човековог живота је да схвати како та најављена, па испуњена радост није ни налик било којој овоземаљској радости већ представља саму суштину живота и наше вере. Свака овоземаљска радост и весеље су ограничени временом и простором, а радост Божића је догађај који траје осмишљавајући све наше односе и сав наш живот, и то овде и сада. Та се радост показала, она је наступила, она нам је већ дата, по речима Христовим: „Радост вашу нико неће узети од вас” (Јн 16, 22).
Рођење Христово нам открива Тајну бескрајне љубави Божје. Само је Бог, Који је Љубав (Јн 4, 8), могао себе понизити и родити се као истинити Човек, као Богочовек, не престајући бити истинити Бог и Спаситељ од греха као извора зла, трулежности и смрти. У Символу вере исповедамо да се Оваплоћење збило ради нас људи и ради нашега спасења, да „Син Божји постаде Син Човечји да би на крају и човек могао да постане син Божји”, како је говорио свети Иринеј Лионски. Божић је нарочито време, када Црква силно и моћно славослови ту Благу Вест речима: „Данас Бог на земљу дође, а човек на небеса узиђе. Слава и хвала на земљи Рођеноме, Који је обожио земаљско биће”. Рађајући се, Христос доноси богатство обожења, доноси неисказану радост у коју Црква позива и све људе и сву твар: Певај Господу, сва земљо!
Богосиновство је највећи хришћански идеал, идеал који се мора непрестано остваривати и доказивати (1 Јн 3,1-3). На то нам указује целокупно Јеванђеље, почевши од родослова Господа Исуса Христа које нам сведочи да Син Божји, остајући оно што је био, постаје и оно што није био (Мт 1, 1-23).  Остајући истинити Бог, постаје истинити Човек. Тиме је све људе који у Њега повероваше и у Њега се крстише учинио синовима Божјим. Јер, ако је могуће да Син Божји постане Син Човечји, онда је исто тако могуће да и синови човечји постану синови Божји по дару и кроз усиновљење. Наше богосиновство је директна последица Оваплоћења Сина Божјег и показује се као највиша пројава љубави Бога Оца према људском роду. 
Христово Рођење анђели су поздравили песмом: „Слава на висини Богу, а на земљи мир, међу људима добра воља” (Лк 2, 14). Та анђеоска песма постаје животни мото вере и покреће нас на стваралаштво, на излазак из пасивности, јер су и славословље Богу и ширење мира на земљи дубоко и суштински стваралачке људске активности. Мир је један од најчешћих појмова који срећемо у Светом Писму (Мт 5, 9; Мк 5, 34; Јн 16, 33; Рм 15, 13). Миром све започиње и миром се све завршава. Господ је миром поздрављао и миром отпоздрављао. Са благословом мира се и растао од Својих ученика, рекавши им: „Мир вам остављам, мир свој дајем вам; не дајем вам га као што свет даје. Нека се не збуњује срце ваше и нека се не боји! (Јн 14,27-28)”. Апостол Павле сваку своју Посланицу започиње и завршава поздравом мира хришћанима појединих Цркава. Позивом на мир започињемо и служење свете Литургије. А мир је, драга наша браћо и сестре, стање срца и душе. Јеванђелски, Христов мир, како су то многи посведочили, препознали смо у животу и делима блажене успомене новопрестављеног првојерарха наше Цркве, патријарха Иринеја, као и у животима двојице врлих јерараха наше Цркве, митрополита Амфилохија и владике Милутина, који су се ове године преселили у Царство небеско. У свести људи и у памћењу Цркве они ће остати запамћени као људи мира и добре воље, заправо као они кроз које се у наше дане најбоље пројављивао Христов мир, мир првог и јединог Кнеза мира (Отк 1, 5).
Порука данашњег празника Рођења Сина Божјег обавезује и нас да свуда око себе градимо мир. Сви ми знамо шта то значи када се немир усели у срце, када немир паралише разум, када човек почне да бежи од других и да се затвара у своју крхку тврђаву, изгубљен и немоћан за свако добро дело и сусрет са другим. Ми се данас, свакако не случајно, поздрављамо са: Мир Божји, Христос се роди! Не тражимо колебљиви, срачунати, често двосмислени људски мир, већ мир Христов који нас мири са Богом Оцем и једне са другима, мир у савести, оно истинско осећање пуноће као испуњење воље Божје. Насупрот томе, немир који захвата данашње људе последица је духовне празнине и живота лишеног радости Божје близине.  
Прослављање Рођења Сина Божјег је код нас празник препун обичаја који исказују богатство историјског постојања нашег народа. То посебно истичемо у години у којој обележавамо век откако је у Патријашијском двору у Карловцима Архијерејски Сабор уједињене Српске Цркве свечано прогласио васпостављање и обнову Српске Патријаршије. Ипак, неопходно је указати на то да се смисао Божића не исцрпљује у историјском сећању већ да је Догађај који прослављамо животно значајан за сваки нараштај и за сваког човека. Наши лепи обичаји јесу саставни део сваког празника, његов колорит, али је неопходно и да допремо до језгра око кога се обичаји плету, да они не би постали пуко механичко извршавање одређених радњи лишених разумевања. Догађа се да се због обичајâ животодавни смисао и самог овог Празника превиди или заборави. Рођење Сина Божјега треба да у сваком човеку пробуди жељу за покајањем и да га кроз покајање јасно усмери ка практичном хришћанском животу (Мк 1, 15). То конкретно значи наше усмерење ка врлинском животу и наше напредовање у врлини, да вера не би остала мртво слово на папиру и постала још једна у низу идеологијâ без животне снаге и силе. Православље је живот по Јеванђељу на основу кога људи треба да нас препознају (Мт 5, 16). Живећи врлинским и светотајинским животом, човек се охристовљује тако да његове речи и дела нађу испуњење у Личности Господа Исуса Христа. Из тог разлога је потребно да реч о врлинском животу почне баш на дан када Син Божји постаје Човек и када започиње наше спасење (Јн 1, 14). Божић је почетак нашег васпитавања за врлине. А њих је много и оне зависе од сваког конкретног човека и историјског тренутка. Ипак, све оне почивају на тријади свевремених и суштински важних врлина, а то су: вера, нада и љубав (1Кор 13, 13). Оне треба да буду темељ на коме се зида наше узрастање у меру раста пуноће Христове (Еф 4, 13).
На том темељу љубави Христове која нас је данас обасјала позвани смо да и ми такву љубав имамо према свима, и то не љубав као добро расположење према некоме или нечему. Таква љубав не значи много. Ми говоримо о љубави као начину живота. Говоримо, штавише, о љубави која је начин Божјег постојања (1Јн 4, 16), а ми, будући боголики (1Мој 1, 27), позвани смо да такву љубав имамо једни према другима. Имати такву љубав значи да ако желимо живот, ако желимо постојање, онда то можемо имати само у заједници слободе и љубави са другим човеком. Видети у другом човеку Бога, то је Христов призив. Његове су речи да лаже онај ко говори да воли Бога, а притом не воли човека. Јер, „како можеш волети Бога кога не видиш ако не волиш човека кога видиш”? (1Јн 4, 20). 
Озарени том љубављу, и овог Божића смо заједно са нашом браћом и сестрама на Косову и Метохији, у колевци нашег народа. Њихови разорени домови су и наши домови, њихова спаљена огњишта су и наша огњишта, вековни храмови који су порушени наши су храмови. Зато се молимо Господу да њима и нама подари снаге, упућујући им речи охрабрења које је Христос упутио Својим ученицима: „Не бој се, мало стадо!” (Лк 12, 32).
Витлејемски поздрав упућујемо и свој пуноћи нашег богољубивог народа широм света, поручујући му да чува своју православну веру, свој језик и своје писмо, ма на којем континенту и у којој земљи живео. Будите поносни и достојанствени! Ми смо древни хришћански народ, који је кроз крштење, кирило-методијевско наслеђе и светосавску просвету постао део културе свецелог хришћанског света. 
Испуњени том љубављу, овог Божића се сећамо и свих невољника и страдалника, свих људи којима је учињена било каква неправда, а посебно оних којих су у овим тешким данима услед последица опаке болести остали без својих милих и драгих. Њима пружамо речи утехе коју налазимо у Господу Исусу Христу, чије Рођење прослављамо, у Господу Који је постао човек ради нас и ради нашега спасења, Који је и Сâм прошао пут смрти тражећи од Оца да Га прослави, што Отац и чини васкрсавши га Духом Светим из мртвих (Јн 12, 28). Зато нам свима Господ и поручује да се не бојимо јер који су са Христом сједињени, ако и умру, живеће (Јн 11, 25).
Љубав новорођенога Богомладенца подсећа нас и позива да у овим данима великих искушења заблагодаримо лекарима и свему медицинском особљу које се несебично труди да помогне сваком човеку, често и по цену сопственог живота. На овај начин, кроз своју несебичну жртву, они показују да су заиста деца Божја, спремна да чују и изврше реч Христову да нема веће љубави од ове да ко живот свој положи за ближње своје (Јн  15, 13). 
Та љубав и жртва обавезују да све вас, децо наша духовна, позовемо и замолимо да у овим данима, тешким за свеколики род људски, чувате своје здравље и свој живот, као и да чувате друге на начин како то препоручују здравствене службе наше матичне земље и земаља у којима живи наш народ, широм света. Тако чинећи, ви не показујете одсуство вере или маловерје већ сведочите да поштујете светињу живота, да волите ближње и да љубите Господа Који је Сами Живот. 
Славећи у таквој љубави Господа, зарадујмо се Богу и Божићу и прославимо Христа Богомладенца као једино ново под сунцем (2Кор 5, 17)! А ако нам је, можда, целе године туга притискала срце, нека се данас роди радост у њему јер славимо Рођење највеће Радости, Рођење Сина Божјег Исуса Христа! Ако су нам целе године мржња, гордост и злоба тровали срце, избацимо данас отров из њега јер славимо Рођење небеске Љубави, оваплоћене у људској природи! 
Нека овај Божић, децо наша духовна, унесе у ваше домове мир, љубав, слогу, радост и благослов у све дане вашег живота! Нека нам новорођени Младенац Христос подари покајање и спремност на праштање! Уколико међу вама и данас има оних који су у свађи, позивамо их да у божићној радости једни од других затраже опроштај, муж од жене, а жена од мужа, деца од родитељâ, а родитељи од деце, сусед од суседа. Морамо затражити опроштај једни од других ако хоћемо да будемо Божји и да нам Божић буде радостан, срећан и благословен, и ми у Њему. 
Са овим жељама и молитвама Богомладенцу Христу желимо вам свако истинско добро у Новој, 2021. години, поздрављајући вас радосним божићним поздравом који у себи носи слављење Бога на небу, на земљи мир, а међу људима добру вољу. 
 
Мир Божји, Христос се роди!
 
Дано у Патријаршији српској у Београду, о Божићу 2020. године.
 
Ваши молитвеници пред Богомладенцем Христом:
 
Митрополит дабробосански ХРИЗОСТОМ, председник Светог Архијерејског Синода и мјестобљуститељ трона патријараха српских
Митрополит загребачкољубљански ПОРФИРИЈЕ
 
Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ банатски НИКАНОР
Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН
Епископ канадски МИТРОФАН
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ
Епископ западноевропски ЛУКА
Епископ жички ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадијски ЈОВАН
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ зворничко-тузлански ФОТИЈЕ
Епископ милешевски АТАНАСИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
Епископ диселдорфски и немачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ
Епископ западноамерички МАКСИМ
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Епископ источноамерички ИРИНЕЈ
Епископ крушевачки ДАВИД
Епископ славонски ЈОВАН
Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ
Епископ бихаћко-петровачки СЕРГИЈЕ
Епископ тимочки ИЛАРИОН
Епископ нишки АРСЕНИЈЕ
Епископ буеносаирески и јужноцентралноамерички КИРИЛО
Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске СИЛУАН
Епископ далматински НИКОДИМ
Епископ осечкопољски и барањски ХЕРУВИМ
Епископ захумско-херцеговачки ДИМИТРИЈЕ
Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ
Викарни Епископ ремезијански СТЕФАН
Викарни Епископ мохачки ИСИХИЈЕ
Викарни Епископ диоклијски МЕТОДИЈЕ
 
ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА:
Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН и
Епископ полошкокумановски ЈОАКИМ
Епископ брегалнички МАРКО
Викарни Епископ стобијски ДАВИД
Ваше Високопреосвештенство, 
Ваша Преосвештенства,
 
Дозволите, да у име Светосавске нам цркве са Петог континента изразим најдубље саучешће благочестивом епископату, свештенству, монаштву и верном народу, поводом блаженог покоја Свјатјејшег Патријарха српског Иринеја.
 
Уснуо је у Господу велики јерарх Цркве Христове и трудбеник на Њиви Господњој који је провео скоро пет деценија у архијерејској служби и целу деценију као Патријарх, дајући нам пример како да крст свој носимо у смирењу.
 
Упокојио се онај који нас је све држао у срцу своме и носио све ране рода нашег, па и нас на најудаљенијем олтару Светога Саве, увек спреман да нас предводи, подучава и усмерава ка правом јеванђелском путу, нарочито у ово веома бурно време.
 
Његове речи, приликом посете нашем континенту 2016. године, да се не делимо као народ, већ да се сабирамо као деца Светога Саве, живећи у љубави, миру и слози, оставиле су свој неизбрисиви печат и траг на срцима свих нас, мотивишући нас да на тај начин представљамо своју земљу и свој народ у овој мултикултуралној држави.
 
После блаженог уснућа Епископа Милутина и Митрополита Амфилохија, Српска Православна Црква је осиромашила за још једног великог витеза вере Христове, али уједно добисмо још једног молитвеника пред Господом. 
 
Благодарни смо Господу за дело и службу нашег Патријарха и вољеног оца.
 
Царство му Небеско!
 
 
Са вама у молитви и мислима, саосећајући,
+ С И Л У А Н
Епископ аустралијско-новозеландски
МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈE

ПИСМО САУЧЕШЋА ПОВОДОМ УПОКОЈЕЊА БЛАЖЕНОПОЧИВШЕГ МИТРОПОЛИТА АМФИЛОХИЈА

Његовом Преосвештенству Епископу будимљанско-никшићком и админстратору Митрополије црногорско-приморске Господину Јоаникију
 
Ваше Преосвештенство, драги нам брате Јоаникије,
 
Дозволите да у име Светосавске нам цркве са Петог континента изразим најдубље саучешће Вама, благочестивом епископату, свештенству, монаштву и верном народу богомспасаване Митрополије Црногорско-приморске поводом блаженог покоја драгог нам и многовољеног Митрополита Амфилохија.
 
Вест о његовом упокојењу потресла је све верне синове и кћери наше Светосавске цркве Петог континента.
 
Уснуо је у Господу велики јерарх Цркве Христове, епископ равноапостолног дела, трудбеник на Њиви Господњој до последњег издисаја, сведок победе Христовог Васкрсења!
 
Упокојио се онај који је предводио највећу духовну сеобу у новијој Црквеној историји, сеобу једног читавог народа од мрака ка светлости, од безбожја ка Христу, ка Светом Православљу. Заједно са Вама и браћом архијерејима, са свештенством и богољубивим монаштвом, са верним народом Светонемањићке Црне Горе, Митрополит је подигао не само Црну Гору на ноге и њен регион, већ и расејану српчад широм света.
 
Његов подвиг и дело, ваше колективно исповедништво, оставило је свој неизбрисиви печат и траг на срцима свих нас, мотивишући нас да храбро у ова бурна времена исповедамо Христову победу пред светским моћницима и народима који нас окружују.
 
Српска Православна Војинствујућа Црква је осиромашена за још једног великог витеза вере Христове, али Небо се обогати новим житељем, а ми, још једним молитвеником пред Господом! 
 
Митрополит Амфилохије, наш драги професор и вољени отац, ратовавши добрим подвигом, пао је у борби, трку своју часно завршивши, а нама пример оставивши.
 
Царство му Небесно!
 
Вама драги Владико желимо од Бога здравље и сваку утеху.
 
Са вама у молитви и мислима, саосећајући,
+ Силуан
Епископ аустралијско-новозеландски

We are parish founded 50 years ago and our church is the oldest Serbian Orthodox Church in New Zealand.

ДРУГИ СВЕПРАВОСЛАВНИ САБОР ОДРЖАН У ВЕЛИНГТОНУ

Протеклог викенда одржано је још једно, друго по реду, Свеправославно саборовање у храму Светог Андреја Првозваног, Митрополије Новозеландске Цариградске Патријаршије у Велингтону. Скуп је почео Светом Архијереском Литургијом после које је у просторијама Митрополије уз трпезу љубави одржан разговор на раније одабрану тему: Свете тајне - Крштење. Светом Архијерејском Литургијом начелствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит Г. Г. Мирон уз саслужење игумана манастрира Светих Архангела код Левина Архимандрита Мелетија (Пантић), оца Амфилохија Василцотелиса, оца Георгиоса Канeлиса и оца Предрага Грубачког из храма Светог Саве Српске Православне Цркве у Велингтону. Опет се у престонци Новог Зеланда на једном месту могло чути богослужење поред енглеског и грчког и на српском и црквено-словенском језику. За разлику од претходног Свеправославног саоборовања, овај је попримио мало шире размере јер се путем модерних средстава телекомуникације братском разговору прикључио верни народ, који није могао физички да присуствује скупу, из осталих крајева Новог Зеланда али и из остатка света. Тако је врло запажен удео у разговору имао и отац Павлос Патицас из храма Светог Николе у Мичигену, који је дуги низ година био парох цркве Свете Тројице у Окланду и исто толико дуго и вредно радио у апостолским мисијама на Тонги, Фиџију, Самои, поделивши своје богато теолошко знање са свима присутнима. Са обзиром да се позиву на Свеправославно саборовање Митрополита Мирона, одазвао велики број верника, са задовољством је установљено да ће за следећи братски скуп бити потребан већи простор. По свему судећи, уз благослов Његовог Преосвештенства Епископа аустралијско-новозеландског Господина Силуана, Српске Правослвне Цркве, ако не прво следеће Свеправослано саборовање онде једно од наредних ће се одржати у храму Светог Саве у Велингтону.

Овим даном је такође обележена две године од посвећења митрополита Мирона у епископско звање и желимо му много година као пастиру свог стада!

ДЕШАВАЊА

АКТУЕЛНО

Иконописање

Осликавање плафона цркве

Добровољци потребни

Снага заједнице огледа се у спремности појединца да својим радом и уложеним временом помогне бољитку и напретку.
Постаните добровољац данас и помозите цркви са својим вештинама у бројним пројектима у и око храма.
Ко даје Цркви, даје Богу, а Бог никоме не остаје дужан, већ враћа многоструко!

Црквено Појање

Певај у црквеном хору

Парохија Св. Сава Велингтон, Нови Зеланд

75 The Parade, Wellington, New Zealand