Home

Васкршња посланица Српске Православне Цркве

 

Српска Православна Црква својој духовној деци о Васкрсу 2021. године

ПОРФИРИЈЕ

по милости Божјој

православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав:

Христос васкрсе!

Дођите на нови род Винограда,
на побожно весеље,
посебан је дан Васкрсења;
уђимо у заједницу Царства Христова,
појући му као Богу у векове!

(пасхални канон, прва строфа осме песме)

Овим речима, драга браћо и сестре, славећи Васкрсење Христово, Црква нас позива и сабира на побожно пасхално весеље, весеље које превазилази и надмашује сва наша овоземаљска весеља. Побожно весеље које нам Господ уготови јесте радост вечног Живота, вечне победе Добра над злом и пораза демона. Предивни Јован Златоуст у празничном усхићењу кличе: „Нека се (данас) нико не боји смрти, јер нас ослободи Спасова смрт: угаси је Онај Кога је она држала, заплени ад Онај Који сиђе у ад, горак постаде ад примивши тело Његово.”

Суштина овог нашег побожног васкршњег весеља јесте Сâм Васкрсли Исус Христос Који Себе Самог даје као „нови род винограда” да Га пијемо. У великој и божанској Тајни Тела и Крви Његове Он нам говори: „Узмите, једите, ово је Тело моје…”, а затим: „Пијте, ово је Крв моја Новога Завета…” Господ не успоставља Нови Завет на неким обредима и религијским ритуалима већ га установљава на Себи Самом кроз вечно давање Себе као божанског Јела и Пића.

Нашу тугу Великог Петка и Велике Суботе, док смо пратили Христа Господа од Гетсиманије до Голготе, Господ одједном измени и уведе нас у васкршњу радост. То је, као што каже црквени песник, посебан дан! То је дан Васкрсења. То је благодатна снага Васкрсења коју нити од Бога изабрани синови Израиљеви нити мудри Грци нису могли да схвате. Први говораху да је проповед о Васкрсењу „безумље”, други пак да је то „лудост”. А управо кроз то што је за прве било „безумље”, а за друге „лудост”, Господ је показао величину божанске благодати и моћи. Знајући то искуствено, радујмо се, браћо и сестре, и веселимо се кличући једни другима: Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!

Васкрсење Господа Исуса Христа, браћо и сестре и драга децо духовна, највећи је догађај у историји видљивог и невидљивог света. Зато је он непоновљиви догађај. Васкрс је ново стварање, а за човека ново рађање. Гле, све ново постаде! Богочовек Исус Христос васкрсе из мртвих и све дотадашње „вредности” бише оборене и нови свет настаде. Наднесен над тајном Христова Васкрсења, Свети апостол Павле сведочи оно што зна и што јесте истина: сведочи да, „ако је ко у Христу, нова је твар; старо прође; гле, све ново постаде”, па додаје: „А све је од Бога, који помири нас са собом кроз Исуса Христа и који нам даде службу помирења” (2. Кор 5, 17 – 18). То је она неистражива дубина и висина тајне Васкрсења о којој толико пишу и певају свети Оци Цркве. Најбитније је, браћо и сестре, да познамо дубину и висину тајне Васкрсења, да у њу верујемо и њоме се спасавамо. Не допустимо да нам празник Васкрсења Христова буде празник обичаја, као што често чујемо, већ празник новог живота, нове наде, нове твари. Управо на такво славље и весеље позива нас Црква.

На овај празник Пасхе, преласка из смрти у прави и вечни живот, Господ нас позива да окусимо „нови род винограда”, оног Винограда у којем је Он Чокот, а ми лозе. Господ је створио свет као добар виноград. Он у Својој беседи о злим виноградарима каже да човек домаћин засади виноград, огради га плотом, ископа у њему пивницу и подиже кулу, те га предаде виноградарима да га обрађују. Када дође време бербе, посла господар винограда слуге своје да донесу рода од винограда. Видећи да слуге господара винограда долазе, виноградари, који се у међувремену беху претворили у разбојнике и узурпаторе Божјег давања, „похваташе слуге, па једнога изудараше, једнога убише, а једнога засуше камењем”. На крају господар винограда посла „сина свога говорећи: постидеће се сина мога”. Уместо да га се постиде они Га ухватише, одведоше напоље и убише. Управо то смо гледали на Велики Петак: неправедно осудивши Господа, разапеше Га на крст.

Тек што прођосмо страхоту Великог Петка, када гледасмо убиство Наследника Винограда на крсту, ево нас у радости новог Винограда, у радости новог Живота. Наста време истинског Чокота и правог Винограда. Зато, приђите сви и окусите од новог рода Божјег винограда и видите да је добар и благ Господ! Ово је ново весеље којим се побожно веселимо сви ми који кличемо: Христос васкрсе! Али, исто тако се радују са нама и сви остали хришћани, и сви који доживљавају Божју доброту, и сва творевина Божја. Позивамо вас, драга децо духовна, на радост Васкрсења како бисмо одагнали од себе тугу нашег живота, тугу која нас је, ево више од годину дана, притисла, тугу која се уселила у сваку пору нашег живота, тугу која је многе куће затворила. Устанимо, и веселимо се, и победоносно кличимо једни другима: Христос васкрсе!

Радосним васкршњим поздравом Христос васкрсе! поздрављамо све вас, драга децо духовна, који живите широм света, вас који сте далеко од својих огњишта, од завичаја, а често и од својих најрођенијих. Знајте да ваша Светосавска Црква непрестано брине о вама као нераскидивим деловима нашег народа и живим удовима Тела наше Цркве. Остављамо вам завет, пред Васкрслим Господом и светитељима Његовим, да чувате и јачате најпре наше унутарње црквено јединство, а онда и национално, језичко и културно јединство. Не допустите времену и приликама да вас поделе и одвоје једне од других, а тиме и од Мајке Цркве! И поред чињенице да сте стално под одређеним притисцима, што међу вама изазива несугласице и расправе, молимо се Васкрслом Господу за вас да у Њему Васкрсломе пронађете снагу за своје јединство и крепост за братску слогу. Апелујемо на вас да увек пред собом имате дивне примере вере и родољубља наших дичних предака и наших великана који, живећи у далеком свету, задивише свет у лицу Тесле, Пупина и многих других. Будимо достојни наследници њихових имена и њихових великих дела, њиховог примера и карактера!

Данас се посебно молитвено сећамо наше напаћене браће и сестара на Косову и Метохији. Њих посебно поздрављамо и охрабрујемо да буду чврсти и постојани у вери, нади и љубави. Распети и Васкрсли Христос Господ са вама је, драга децо духовна, синови и кћери Косова и Метохије. Са вама је и сав српски народ, са вама су сви православни народи света, са вама су сви правдољубиви и истинољубиви људи. Можда ништа није тако силно ујединило православне хришћане света као Косово и Метохија, символ достојанства, части, праведне борбе за слободан живот на прадедовским огњиштима и отпора сили и неправди. Са Светим царем Давидом певајмо: с нама је Бог, разумите народи и покорите се, јер с нама је Бог!

Све верујуће синове и кћери поносне Црне Горе такође поздрављамо са Христос васкрсе! Њима се посебно обраћамо: са вама су наша љубав и наше молитве, драга децо духовна, јер сте ви у посебним приликама, боље рећи неприликама и невољама, у непрестаним духовним борбама. Нека вам, као и досад, Васкрсли Господ Христос буде непоколебиви Темељ ваше вере, вашег јединства и заједништва са свом вашом браћом и сестрама како у Црној Гори тако и у Србији и широм света. Молитве и благослови великих угодника Божјих, светитеља и чудотвораца Василија Острошког, Петра Цетињског и свих светих нека вас прате и буду са вама у свим вашим борбама за победу Добра над злом, Љубави над мржњом, Јединства над поделама, Светиње над мрзошћу духовне пустоши.

Срдачно поздрављамо нашу браћу и сестре у Републици Српској и Босни и Херцеговини, у Хрватској, Словенији и Северној Македонији. Не сумњамо да ћете ви, драга децо духовна, са својим архијерејима, свештеницима, монасима и монахињама велики празник Христова Васкрсења дочекати и прославити на најбољи могући начин, отворена срца према својим инославним или пак иноверним суседима. Васкрсли Христос Господ нека буде са свима вама и са свим људима добре воље око вас!

Наше мисли и молитве лете свих ових дана ка свима болеснима, а нарочито ка инфициранима вирусом ковид-19, као и ка свим лекарима и медицинском особљу, који се самопрегорно, ризикујући и свој живот, боре да спасу оболеле од короне и других болести. Браћо и сестре, све народе света, од Истока до Запада, и од Севера до Југа, задесила је ова опака и опасна болест изазвана невидљивим вирусом. Прошле године смо се надали да ће зараза брзо проћи. Нажалост, не само да није прошла већ је и у овој години наставила да хара широм света. Данас се молимо за оздрављење свих оболелих, као и за покој душа свих упокојених. Поштујући препоруке медицине, сами себе, и једни друге, и сав живот свој Христу Богу предајмо!

Са молитвеном жељом да Васкрс, Празник над празницима, сви дочекате и прославите у духовној радости и телесној крепости, још једампут вас поздрављамо најрадоснијим поздравом:

Христос васкрсе!

Дано у Патријаршији српској у Београду,
о Васкрсу 2021. године.

Ваши молитвеници пред Васкрслим Господом:

Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски ПОРФИРИЈЕ
Митрополит дабробосански ХРИЗОСТОМ
Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ банатски НИКАНОР
Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН
Епископ канадски МИТРОФАН
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ
Епископ западноевропски ЛУКА
Епископ жички ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадијски ЈОВАН
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ зворничко-тузлански ФОТИЈЕ
Епископ милешевски АТАНАСИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
Епископ диселдорфски и немачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ
Епископ западноамерички МАКСИМ
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Епископ источноамерички ИРИНЕЈ
Епископ крушевачки ДАВИД
Епископ славонски ЈОВАН
Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ
Епископ бихаћко-петровачки СЕРГИЈЕ
Епископ тимочки ИЛАРИОН
Епископ нишки АРСЕНИЈЕ
Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички КИРИЛО
Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске СИЛУАН
Епископ далматински НИКОДИМ
Епископ осечкопољски и барањски ХЕРУВИМ
Епископ захумско-херцеговачки ДИМИТРИЈЕ

Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ
Викарни Епископ ремезијански СТЕФАН
Викарни Епископ мохачки ИСИХИЈЕ
Викарни Епископ диоклијски МЕТОДИЈЕ

ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА:

Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
Епископ брегалнички МАРКО

Викарни Епископ стобијски ДАВИД

 

 
Свему свештенству, свештеномонаштву, монаштву и благоверном Светосавском народу Божијем, Богоспасаване нам Митрополије аустралијско-новозеландске
 
             
 
 
Драга ми духовна децо у Васкрслом Господу Христу,
 
Сабрани у овој пасхалној ноћи у нашим светим храмовима широм Аустралије и Новог Зеланда, у ишчекивању свитања новог Дана, Дана Господњег – којим ће човечанство које је седело у тами угледати светлост велику (Мт. 4, 15-16), следујући химнографији Свете нам Цркве, очистимо своја чула да би смо могли угледати Христа блиставог у неприступној светлости Васкрсења, јер нам објављује велику радост! (Прва песма Пасхалног канона).
 
И заиста браћо и сестре, без празника Васкрсења Христовог не бисмо могли говорити о радости у овоме свету; не бисмо имали благодатно искуство истинске и непролазне радости која се добија животом у Васкрслом Христу, у Његовој Светој Цркви. 
 
Свет без Христа, без победе Васкрсења, не може друго бити до долина плача, страха и ужаса! Довољно нам је сагледати свет који нас окружује, а често и сами себе, да стекнемо слику какав би наш живот био без Васкрсења. Какву би утеху могли имати у свету страдања, болести и умирања? Заправо, Васкрсење Христово јесте најнеопходнија победа у свету човековом, оно је велико сунце које се рађа у тами живота људског, разгонећи сва страшила, све авети и свирепе мучитеље духа људског. 
 
Зато Света Црква у својој химнографији назива Празник Васкрсења – Најсветијом Пасхом, дакле, најсветијим Пролазом и Излазом из суровости палог света – света обезблагодаћеног, у свет благодатног све-смисла Божијег, у свет радости, утехе и живота у изобиљу (Јн. 10,10). 
 
Имајући ову истину пред собом, драга браћо и сестре, када год нам је тешко, када нас притисну терети и искушења, када нам свет каже да нема излаза, да је све страшно и беспомоћно, окренимо се нашем Спаситељу, који потврђује да ће бити невоља у свету, као и жалости, али који нас исто тако храбри да се не бојимо, јер је Он победио свет! (Јн. 16, 33). Та победа постаје наша, животом у Цркви, о чему сведочи Преподобни Ава Јустин када каже: „Богочовек, као истинити Бог, имао је силе да природу људску спасе од греха, смрти и ђавола, и као истинити човек – да то спасење преда људима у светој Цркви Својој, у Богочовечанском телу Свом. Постајући синови Божји вером у Јединородног Сина Божјег, Господа Христа, људи постају Његови сутелесници и заједничари Његове свемоћне благодати (ср. Еф. 3,6), којом савлађују сваки грех, сваку смрт, сваког ђавола, и добијају снаге да још овде на земљи живе вечним животом и ради вечнога живота.“
 
Не чудимо се томе што пали свет не може да увиди значај Васкрсења, јер по речима Светога апостола Павла „телесни човек не прима што је од Божијега јер му је лудост, и не може да разумије (1.Кор. 2, 14). 
 
Реч о Васкрсењу јесте саблазан за пали свет – за људе који искључиво посматрају и осмишљавају свој живот из хоризонталне биолошке перспективе.
 
Такав човек нема простора за Бога, за небеске вредности, за категорије вечности, за ближњег, јер је сам себе сузио и просторно смањио. 
 
Зато се увек треба враћати Богу, умивати наше очи благодатним животом у Христу, да не би остали трајно слепи за присуство Божије у нама и свету.
 
У овој Пасхалној ноћи желим заједно са вама да узнесем благодарност Богу за све што нам је пружио у овом времену великих изазова, пре свега што смо се одржали на Путу Његовом, што се храмови наши нису испразнили, већ се по милости Божијој бележи пораст посете нашег народа светим храмовима широм наше Светосавске Митрополије. 
 
Добро је нашем Српском народу позната крилатица да без невоље нема богомоље! Благодарни смо Богу за Његово старање о нама.
 
Сетимо се молитвено и овога Васкрсења наше браће и сестара на Косову и Метохији који својим присуством одржавају упаљена кандила на најсветијим олтарима наше Српске земље, од којих и ми у расејању црпимо снагу и светлост.  
 
Молимо се браћо и сестре, за све оне који пате, болују и страдају широм света, за све оне који су изложени опасностима, као и за оне који безрезервно себе дају за добро других. Нека Господ све изобилно благослови. 
 
Такође се молимо, да опростимо све једни другима Васкрсењем, како би васкрсли наши односи. То је Пут Господа Христа, а и Пут Његовог Апостола међу српским народом – Светога Саве.
 
Поздрављајући вас све, своју драгу духовну децу, поздравом победе Христове, желим вам свима изобиље снаге, радости и духовног весеља! 
 
 
Христос Васкрсе – Ваистину Васкрсе!
 
 
Дано у Митрополији у Сиднеју, 
о Васкрсу 2021. лета Господњег 
 
+ С И Л У А Н
Епископ аустралијско-новозеландски
 
 

We are parish founded 50 years ago and our church is the oldest Serbian Orthodox Church in New Zealand.

Events

What's happening we are painting our church

Painting Ceilling

Volunteers needed

The strength of the community is reflected in the readiness of the individual to help his prosperity and progress with his work and time invested.
Become a volunteer today and help your church with your skills in numerous projects in and around the temple.
Тhose who give to the Church give to God, and God does not remain indebted to anyone, but returns many times over!

Singing lessons

Sing in church Choir