Sveti Sava

This site is maintained in Serbian and in English. To go to the English equivalent of this page, please, click here.

Идући у сусрет Рођењу Христовом брига за стадом без пастира повела ме на југ ове предивне острвске земље која је у свој изолацији од остатка света опет и сама подељена водом. Најсвернији град јужног острва Новог Зеланда је Нелсон, који је и један од најстаријих насеља не само јужног, него оба острва. Смештен је у подножју Јужних Алпи, које се протежу дуж целог јужног острва. До њега се стиже пловидбом или летењем. Бродом се иде 3 и четврт сата, а који полази из Велингтона и брзином од око 30км на сат пролазећи кроз најлепше пределе, можда чак на земаљској кугли, Кук Страјт природним каналом стиже се до Пиктон-а, а одатле после десетине километара равнице препуне воћњака и вонограда, остатак пута низ реку и речице између планинских венаца који заклањају море с обе стране, источне и западне, враћајући помало ка северу стже се до Нелсона, који лежи опет на мору, за неких непуна два сата вожње. Летећи од Велингтона до Нелсона, у лету од 25 минута, највећим делом године, надлетајући огромне планинске венце, врхови с леве стране са голим каменом покривеним снегом или поледицом поносно заклањају оближње мореса источне стране, док ови са друге стране пркосе зеленилом и бујном вегетацијом, са језерима у висоравнима чијој лепоти не може одолети ниједно око. Кренули смо на пу бродом и уз мирну пловидбу стигли пристаништу, а потом уз претходно послушане вести док смо чекали на искрцавање, са умереним страхом али чврстом надом да ћемо се домоћи поплављеног Нелсона. Од Хевлок-а, који је негде на пола пута, па до Нелсона, на око високи облаци, онемоћали тежином воде спуштали су се са врхова у долине, као да су намеравали да небо и море претворе из ваздушне у водену сферу, а задњих десетину километара, имали смо осећај да поново пловимо, али овај пут са аутом на путу, а не бродом на мору. Богу хвала стигли смо до наших добрих домаћина, Иве и Вукице, који су нас с нестрпљењем ишчекивали знајући да у граду и региону влада хаос и несигурност за људске животе.

Напоран дан утонуо је у лаку ноћ а лупкање кише уместо страха и неизвесности помагало дубоком сну из кога смо се пробудили у сунчаном јутру са позамашним локвама воде око куће у којој смо отсели. Прогноза да ће се плаво небо претворити и страхоморне облаке тог поподнева, Богу хвала, била је погрешна, а ми смо искористили дан да се напунимо сунчевом енегијом обилазећи град са свих страна и увиђајући велики обрачун природе, или малу опомену Сведржитеља, са свима онима који не воде довољно рачуна о врту у које нас посади Бог.

Мала свеправославна заједница овог града, која окупља поред традиционално православних Руса – којих је понајвише, Украјинаца, Грка, Румуна, Бугара, Срба и домаће Кивијанце, како ради мешовитих бракова, тако исто и из радозналости и интересовања за Православљем, спремала се да у том суботњем дану, дану Св.Великомученице Варваре и Преподобног Јована Дамаскина, призове и младенце Григорија и Серафима у ред светих и да им кроз Свету тајну Крштења укаже пут ка Царству Небеском. У саставу Божанствене литургије извршене су Тајне крштења и миропомозања, а новкрштени први примили Свету тајну Причешћа сјединијући се најприсније са самим Господом кушајући по први пут сладост Царства небеског. Од педесетак окупљених, половина је следовала новокршетене, а заједничку трпезу љубави делили су сви скупа у порти капеле Англиканског бискупа града Нелсона, која недавно постављеним жртвеником, уздигнутом светињом на светињама и православним иконама разних стилова све више и више личи на православни храм, а и сам бискуп, скромно одевен и скоро неприметно, осим за оне који га лично познају, присуствује богослужењу. Пастирском беседом о месту светих тајни у животу сваког човека и кратко тумачење блаженстава, о.Љубо је оставио јасну поруку свима да је време у ком се налазмо, наше време у ком спремамо колевку Богомладенцу који се наново рађа у сваком од нас и за сваког од нас, те да наша срца очишћена и загрејана претворимо у пећину витлејемску. Тако ћемо, макар на тренутак, опоменути се шаренила градског,а и у нашим домовима, којима припремамо град и творевину за Његово спасоносно Рођење које се превасходно дешава ради спасења људи, па онда и света којег Бог створи ради човека.

Пут нас преко „Луис пас-а“ води на југ најкраћим путем до Крајстчерч-а где стижемо у касне вечерње сате за непуних 7 сати вожње уз кратак предах и освежење на пола пута у топлим сумпорним водама. Колико су воде помогле ревитализацију понестале енергије, толико су густа јата ситних убојито-напасних комараца помогла прекиду омора, а тиме и ранијем доласку у трусни град, који управо данас, 23 децембра, погодио низ нових потреса међу којима и два разорних моћи, 5,8 и 6,0 степени Рихтерове скале.

Свежу и посве кратку ноћ пресекло је сунчано јутро стдљивим зрацима прозеблог сунца које се промаљало изнад високих обронака још увек снегом покривеним планинских врхова. Помањи храм подигнут у славу Бога живог, а спомен Светом Николају мирликијском, пре непуних пет деценија, словио је молитвом у раном јутру. Мирис тамјана и светлост кроз мајушне прозоре потсећала је на топлину са Таворске горе, где би сваки који уђе могао поновити апостолске речи: „Господе, добро нам је овде бити“. Умилни и продуховљени гласови са певнице потсећали су на хор анђела којим су небеса пропевала „Слава Богу на висини и на земљи мир, међу људима добра воља“. Све то урања и стихре спеване у част светитеља којим се по први пут у минејским текстовима наговештава Рођење Богомладенца. А круну свега чини Тајна над тајнама, Света евхаристија, Тајна благодарности Богу за све, стварање, љубљење и спасење света и човека у њему, како рече архијерејски намесник Руске заграничне цркве за Нови Злеанд, о.Владимир у својој беседи. Управо у том чину, принесоше се дарови Богу уз радосни поклик „Твоје од Твојих, Теби приносећи за све и због свега“, а истинско сведочење ових речи проказа се у причешћу свих што је и најбољи доказ да без Христа нема живота ни на земљи ни на Небу. Уз предоминантну руску заједницу, Срби су најбројнији међу светима које Господ Крвљу својом искупљује, а пут ка овој светињи нашли су и други народи овог града који не заборављају да је Господ утврдио земљу на темељима њеним и да се потресе кад Он допусти. После духовне гозбе, уприличен је пригодан културни програм браће по вери Руса и Срба који су нас разним Божићним песмама прошетали кроз целу Источну Европу. Због скучености простора, програм је изведен у грком храму, а трпеза љубави у сали покрај цркве. Опет и опет, како и рече о.Љубо, у свом пригодном слову за време ручка, сви народи уједињени са знањем да је Један Бог, Једна Црква и Једно спасење у Рођењу коме се ближимо и које нас окупља изнова и свуда, па и на овој крајњој тачки земаљске кугле где се Православље шири и где ничу нове и нове црквене заједнице, за разлику од свих осталих хришћанских цркава које су у знатном опадању.

Радосни смо што можемо да вас позовемо на пут до јединог православног манастира у овој од Отаџбине нам тако удаљеној земљи, нашој новој домовини, Новом Зеланду. Познато нам је свима да су манастири од почетка хришћанства били стецишта светих људи, оних којима је молитва за спас рода људског и целог света, била даноноћно занимање.

Бог нас је погледао у трудољубљу понајпре врлог старца и искусног монаха са Родоса, по избору Његовог Високог Преосвештенства Господина Амфилохија за првојерарха Грчке православне цркве за Нови Зеланд и Океанију а под окриљем Васељенске патријаршије, који није могао души мелем наћи без манастира, те понајпре проналази имање, а онда почиње и формирање манастира, духовно и физичко. За релативно кратко време постојећа кућа је преуређена за монашке ћелије, а убрзо затим никао је и дрвени манастирски храм Светих Арханђела. У саставу храма налази се и капела Светом Василију Великом.

Управо поводом славе капеле, која по грегоријанском календару пада у недељу 1.јануара позивамо вас у походе овој светињи. Сви заинтересовани да се јаве о.Љуби закључно са 22.децембром како би у случају потребе обезбедили аутобус или организовали приватни транспорт правовремено.

По нашем старом обичају кад се иде у манастир увек се нешто понесе и за трпезу. Пошто смо још у посту, молите се да припремите посну храну.

За пријављивање путовања и додатне информације позовите о.Љубу на телефоне: 383 6432 или мобилни 027 259 5454.

„АГАПЕ ЈЕ У РАНОМ ХРИШЋАНСТВУ БИЛА ТРПЕЗА НА КОЈУ ЈЕ СВАКО ДОБРОДОШАО. ОВАЈ ДАВНИ ОБИЧАЈ ПОСТАО ЈЕ ВРЕМЕНОМ СИМБОЛ УНИВЕРЗАЛНЕ ХРИШЋАНСКЕ ЉУБАВИ. И ДАНАС СЕ ЗНА, КО ВЕРУЈЕ ДА НАМ ЈЕ САМО ЉУБАВ ПОТРЕБНА, ЊЕГОВА ЈЕ ТРПЕЗА, АГАПЕ“

Овим реч има, већ девет година, почиње свака емисија из серијала Агапе, београдске телевизије Студио Б, једне од најпопуларнијих серија ове омиљене тв станице.

А откуда толика популарност – одговор је једноставан – у свакој емисији уредник и његови гости нуде одговор на нека од животних питања која свако од нас, бар једном у животу, постави самом себи.

Разговара се о потрази за смислом, о љубави, породици и васпитању, односу мушкарца и жене, о Божићу, Васкрсу, вери и нацији, болести, смрти, људским страстима... а у разговорима учествују великодостојници Српске православне цркве, професори са београдских факултета, психолози и психијатри, познати писци, глумци...

Драги пријатељи, позивамо вас да се окупимо у суботу 24.децембра 2011у 6 сати увече, (одмах после вечерња које ће те вечери бити служено у 5.30) у сали цркве Светог Саве, да бисмо заједно погледали емисију посвећену празнику Рођења Христовог, Божићу. О томе од када се прославља Божић, о обичајима и начину празновања, значењу симбола – бадњаку, слами... разговарају наши познати др Владета Јеротић, психијатар и др Радован Биговић, професор Богословског факултета у Београду.

Жеља нам је да ово буде први у низу духовних разговора које ћемо организовати у оквиру наше црквене заједнице и који ће нам свима помоћи да боље разумемо Реч Божију, да боље разумемо сами себе и једни друге.

Духовни разговори замишљени су тако да прво погледамо једну емисију Агапе (снимљену на ДВД-у), а затим да поразговарамо на тему о којој је било речи у емисији. ДВД ће обезбедити и разговоре водити Милена Стојсављевић,која је сарађивала са екипом Студио Б у реализацији књиге и ДВД-а Агапе, наш свештеник о.Љубо, као и свако од вас, драги пријатељи, ко жели да са нама подели своје искуство, да постави питање, посаветује или затражи савет.

Радост нам је да вас обавестим о да ће се наш храм удостојити још једне посете Пресвете Богомајке чудотворном иконом Куртском. Ова велика светиња, добротом братског руског народа и свештенства, била је у храму Светог Саве први пут јула месеца 2007 године. Сад нам долази у првој недељи Божићног поста да нас духовно укрепи/оснажи и припреми за Рођење Сина Свог и Божијег Јединородног. Кратак историјат на енглеском језику проналаска и живог присуства у народу Божијем дужег од седам векова (716 година), као и путовања широм Васељене, може се набавити у нашем храму. Позивамо вас све, а преко вас и ваше пријатеље и познанике за које сматрате да им је потребна помоћ Божија и Пресвете Богомајке, да не пропустимо ову јединствену прилику да се помолимо пред чудотворном Иконом Мајке Божије, Носитељком Новог Живота која је у Себе сместила Несместивог Господа и Спаситеља света, Исуса Христа, и да је умолоимо да под свој Матерински покров смести и нас недостојне слуге Божије.

ПЕТАК, 2 ДЕЦЕМБАР 2011, У 18.00 (ШЕСТ УВЕЧЕ) У ХРАМУ СВЕТОГ САВЕ МОЛЕБАН БОГОРОДИЦИ ПРЕД ЧУДОТВОРНОМ ИКОНОМ БОГОРОДИЦОМ КУРТСКОМ.

С благословом Божијим и молитвеним поздравом, ваши о.Љубо с Одбором

ЈЕДИНСТВО ПРАВОСЛАВЉА У ИСТИНИ И СВЕТОЈ ТРАДИЦИЈИ

Црквена општина и Парохија Светог Саве у Велингтону топлом добродошлицом примила је свог Архипастира, ЊП Господина Иринеја, заједно са протођаконом Бранком Василићем у суботу 12 новембра у сумрак дана. У опуштеној атмосфери Владика је провео вече са надлежним парохом, својим домаћинима породицом Павковић, у долазећем дану новорукоположеним ђаконом Владимиром Филиповићем и његовим кумом братом Будом који није жалио труда да дође из Красчерча како би, не само присуствовао, већ по речима Владике и „учествовао“ у рукоположењу свог кума у први степен Свете тајне свештенства.

Недељна божанствена литургија, предвођена надлежним Архијерејем уз саслужење о.Владимира из Руске заграничне цркве, о.Мелетија из Грчке цркве, о.Иена из Антиохијске цркве, те протођакона Бранка и у завршном делу новорукоположеног ђакона Владимира, у храму Светог Саве отпочела је рукопроизводством брата Владимира у припремне чинове за Свету тајну свештенства, чтеца и ипођакона, при чему је присутни народ заједно са дечијим хором на челу са о.Љубом громогласно потврђивао Владикина наречења са „Аксиос – Достојан“. Овим се непосредно призивање брата Владимира, директним посредством Духа Светога и Благодатног припремања њега и целе његове породице за ову узвишену службу, која је и од анђелске узвишенија, као и посредно кроз позив и светотајинско свршавање одобравало живом Црквом и потврдном Вером Божијег народа да се пред нама одвија управо исто оно што је чињено са Апостолом, Архиђаконом и Првомучеником Стефаном захваљујући Апостолском прејемству које Света православна црква непрекинуто чува од свог оснивања.

Бог који је Љубав, кроз Сина свог Јединородног који је Истина, Пут и Живот, у садејству Духа Светог који је свуда и све испуњава, облагодаћује својом животодавном росом, упућује, утврђује и шири Цркву своју, којој ни врата паклена неће одолети, по свим крајевима зенље. То је доказ и нашег постојања овде и данас, као и нове апостолске мисије Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија, који неуморно ради на покрштавању острва Фиџи испуњавајући заповест примљену од Христа: Идите и научите све народе, крстећи их у Име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их и држећи све што сам вам заповедио, поучава нас Архипастир.

О непролазним вредностима Владика нам говори тумачећи недељно еванђеље о безумном богаташу и убогом Лазару, скрећући пажњу на две битне ствари. Прво, богатство само по себи није зло, јер нам је од Бога дано да њиме располажемо водећи строго рачуна да оно не овлада нама и уместо да се њиме служимо на спасење своје и својих ближњих да не дај Боже, почнемо да му служимо. Друго, богатство само по себи није довољно ни да нам име забележи, да смо постојали, што сагледавамо у Еванђељу које не помиње име безумног богаташа, нити пак њего ве многе браће који једнако служише богатству као што је и он сам служио, док је име честитог и Божијег човека Лазара уписано у Књигу живота. Стога се потрудимо да и нас Бог по имену запамти и позове у радост Царства свога небеског јер се с њиме личносно сједињујемо у Светим тајнама његовим, опомиње Владика.

После ссвечаног ручка са свештенослужитељима, представницима свеправославних народа града Велингтона и верним народом подручне му Епархије, Преосвећени владика одржао је предавање на енглеском језику на тему: Православље у пост-модерном/пост-хришћанском свету, указујући на све изазове нашег доба којима се покушавају оспорити праве вредности Богом откривене и заменити разним људским умовањима која веома често не остављају места за живог Бога у свакодневици данашњег света. Прилазећи овој теми са двоструког аспекта, као духовник и дипломата, Владика истиче да живот у Истини праћен Светом традицијом Цркве, било да је она део једног, другог или трећег народа, чине Православље увек живим и потребитим свим истинским боготражитељима и тако одолева свим искушењима међу којима у другој половини претходног и у нашем веку доминира Секуларизам, цитирајући једног од наших савременика, Александра Шмемана, философа и врсног теолога.

Предавање је било пропраћено разним питањима и душекорисним дискусијама.

Одмах после предавања, Преосвећени Владика се упутио на концерт хора Вокс Сербикус, који је предвођен диригентском палицом сестре Миме Николић у једноипочасовном извођењу духовне и фолк музике дизао духове присутних до небеских висина. Поучно пригодно слово Владика је упутио хору и свима придошлим скрећући пажњу на суштину литургијских химни које управо имају за циљ да нам представе лепоту небеског света растерећујући нас свих земаљских брига чиме се указује на наше божанско порекло и припадност.

Пуноћа духовне гозбе заокружена је посетом Његовом Преосвештенству Митрополиту Амфилохију, који је најпре дочекавши молитвено свог млађег брата у Христу, а дајући му првенство Части, уз вечеру љубави својим богатим искуством „доброг старца“ шетао небом између Родоса и Патмоса, указујући на непрестано присуство Бога живога у светима Његовим на тим подручјима која изобилују разним чудесима, називајући са образложењем у једном моменту Патмос узвишенијим од Синаја на којем је примљен први Божији закон.

Светом божанственом литургијом коју је о Врачима служио месни парох уз саслужење протођакона и новорукополеженог ђакона Владимира и скромним заједничким ручком са својим народом, приведена је крају посета Владике Иринеја која ће свима остати у дугом и драгом сећању.

Снимак предавања, одржаног на енглеском језику, дужине око 25 минута, може се преузети

Obracamo vam se sa molbom za pomoc Todoru i Katerini Cvetanov iz Krajstcrca.Porodica Cvetanov je imala nesrecu da majka Tamara bude jedna od zrtavaproslednjed zemljotresa u Krajstcrcu (22-Feb-2011, 6.3 rihtera). Ona je zasobom ostavila decu Todora (10) i Katerinu (8), i supruga Srecka.Grupa prijetelja porodice se okupila i odlucila da osnuje fondaciju za pomocTodoru i Katerini. Posto registrovanje nove fondnacije normalno traje visenedelja obratili smo se za pomoc fondaciji "Hold My Heart Foundation" dabude privremeni sakupljac priloga pomoci i oni su nam izasli u susret. Mnogo vam hvala na pomoci. Molimo vas da ovaj e-mail proslediteprijateljima koji mogu biti zainteresovani da pomognu. Podaci za uplatu su: Bank: BNZAccount name: Hold My Heart FoundationAccount number: 02-0816-0049595-66