Молитва мале Данице

1. део

Добро јутро, добри Бого!
Ја сам мала,
Ја ти не знам ништа рећи,
Само: хвала!
Хвала, што је зора тако
Лепа, мила!
Хвала што ме мајка моја
Пољубила!
Хвала, што је отац добар
За нас ради!
Хвала, што нам кора хлеба
Тако слади!
Хвала, што се играт могу
С братом малим!
Хвала, што ти могу на свем
Да захвалим!

2. део

Кад ја спавам,око мене
Анђелчићи мали лете,
Ој анђели, браћо моја,
Зар ме дању не волете?
Ој анђели златокрили,
Које сневам сваке ноћи,
Научите мене, малу,
Којим путем ваља поћи.
Којом стазом ваља ићи,
Кад изађем из кућера,
Да ми нога не поклизне,
Да не сретнем каква звера;
Да не згазим ситна мрава,
Да не паднем у проломе;
Да Српкиња будем права.
Да не згрешим Богу своме.
Да се птице опет врате,
Да процвета опет цвеће;
Да изучим књигу малу,
Да дорастем и до веће,
Да из ока моје мајке
Никад сузе не полете;
Да јој увек чујем речи:
"Мило моје, добро дете!"

3. део

Мили Бого идем спати,
Па ако сам добра била,
Дај ми опет лепа санка
Ко што сам га ноћас снила.

Поведи ме оној башти,
Пошљи оне исте птице,
Исту децу златокрилу
Да ми буду другарице,
Да беремо исто цвеће,
Што смо ноћас у сну брале;
Да певамо исте песме
Што смо ноћас певат знале.
Ал ако сам штогод крива,
Нек од мене птице беже,
Сваки цветак нек ме боцне,
Сваки листак нек ожеже.
Нек на ме и не гледе,
Она деца с крили вити,
- Тад ћу знати да сам грешна
Па ћу сутра боља бити.

4. део

Ти не волиш много речи,
Мили Боже;
Теби с само добрим дел'ма
Годит може!
Тако вели моја мајка,
А и баба;
Ал за дела ја сам јоште
Мала ,слаба.
Па зато ми не дај, Боже,
Сада мрети,
Док још не знам делима ти
Уговети.
Јер кад би ме ти дозвао
Сад преда се,
Ја бих тамо - чини ми се -
Стидела се.

5. део

Болесна је моја сеша,
Све је боли.
Не зна за се, не мож да се
Богу моли.
Ох, хвала ти, Боже на твом
Смиловању,
Што се могу ја, малена,
Молит за њу!
Јер за кога молитвица
К небу кличе,
Оздравиће, оздравиће,
Оздравиће!

6. део

Српско име си ми дао,
Српске речи прво зачу,
Српског оца, српску мајку,
Па и сеје, па и браћу.
Дао си ми српске груди,
У венац ме српски сплео; -
Ја разумем, Боже драги,
Ја разумем шта си хтео!
Па зато те Дана моли
Да ојачаш душу њену,
Да корисна може бити
Српском роду и племену.

7. део

Набрала сам киту цвећа,
Руже, љиља, каравиља;
Усред среде уздигла сам
Зелен стручак од босиља.
Док сам цвеће ово брала,
Ко у цркви да сам била,
На Бога сам помишљала,
Богу сам се помолила;
Да ми анђо један дође
Кад довече легнем спати,
Да га питам би ли смела
Ово цвеће Боги дати.